Vest o smrti Saše Popovića poslao mi je naš zajednički prijatelj Bane Stojanović, direktor “City recordsa”. Nije mi bilo svejedno, jer je Sale bio uvek veoma dobar prema meni.
Kada sam ga upoznao početkom dvehiljaditih brzo mi je raspršio iluziju da se radi o estradnom liku bez puno znanja. Veoma je dobro znao šta radi i imao je prefinjen muzički ukus, voleo je šlagere i tamburašku muziku. Ono što je radio sa bendom “Slatki greh” i sa Brenom, bio je deo njegovog posla. Čini se da niko nije bolje od njega shvatio da je za uspeh na estradi, osim prijemčive muzike, potreban glamurozan imidž. Njegova vizija projekta Lepa Brena ostvarila se početkom osamdesetih kada je njihov nastup u beogradskim hotelima, napravio kao svojevrstan šou, po ugledu na pariske ili bečke varjete programe.
Brena je imala imidž glam rok zvezde, a pesme koje je za njih u početku pisao Zahar podržavale su rokersko narodnjački stil. Brenin pop folk, sa Zararovim, te kasnije pesmama Kornelija Kovača, prosto je preko noći osvojio Jugoslaviju. Kasnije čitav Balkan.
Suvonjavi mršavi mladić sa cvikerima držao je u rukama tešku harmoniku, a na vrhuncu večeri Lepa Brena bi se popela na njegova ledja i nastala bi euforija. Kada je mnogo godina kasnije sa Brenom osnovao “Grand produkciju”, nije bilo estradnih tajni koje Sale Popović nije znao. Devedesete godine su obeležili hitovi izvodjača ove produkcije, a od dvehiljaditih zajedno sa Žikom Jakšićem osmislio je čuveni talent šou “Zvezde Granda”. Pozvao me jedan dan kod njega u vilu, gde smo sedeli pored malog bazena u dvorištu. Odsvirao mi je jednu temu malo kasnije na klaviru i zamolio da napišem tekst za najavnu špicu emisije. Odmah sam nalepio stihove “Zvezde Granda nove nade, Zvezde Granda lepe mlade, Zvezde Granda pevaju za vas, za najbolje daj svoj glas”. Ova pesma je postala nezaobilazna špica emisije godinama kasnije.
Veoma je cenio moj kompozitorski rad, pa me je zamolio da donesem neke pesme za Grand pevače. Zajedno sa mojim prijateljem Milanom Burdom napravio sam demo pesmu “Fenomenalno” i odneo Popoviću. Kad je čuo pesmu izleteo je iz kancelarije i po hodniku svima pevao refren pesme. Rekao mi je da je to najveći hit koji je čuo u proteklih par godina i pesmu dao izvodjaču Ćiri. Kasnije sam saznao da su Sale, njegova Suzana i Ćira kućni prijatelji I da im je veoma stalo da on dobije pesmu. Pogodio je kao i uvek. Kada je Ćira pesmu izveo na “Grand festivalu”, umalo nije pobedila. Potom je postala mega hit u čitavom regionu.
Sale je prosto znao kako srpska publika diše, imao je znanje, a kasnije I moć da svakoga napravi zvezdom, ako bi taj ispunjavao osnovne kriterijume, da zna da peva i da ima neku svoju specifičnu karakternu osobinu. Bukvalno je postao medijski čarobnjak koji je upravljao domaćom muzičkom scenom gotovo dve decenije. U jednom momentu sredinom dvehiljaditih Sale je imao ideju da zajedno sa mnom, Sašom Pantićem i Žikom Jakšićem napravi scenario za četvrti nastavak filma o Lepoj Breni. Pošto je glumio u prva tri kultna filma, smatrao je da bi četvrti trebalo da bude veliki spektakl. Našli smo se desetak puta i napravili zaista duhovitu priču, medjutim Brena nije želela u tom momentu da snima film. Niko je nije mogao ubediti, tako da je scenario ostao da čeka u nekoj fioci. Pre godinu dana neko mi je rekao da je Saša ozbiljno bolestan. Burno je živeo i rano otišao.
Velika zvezda i televizijski šoumen ostavio je ozbiljan trag u istoriji domaće pop kulture.
Vladimir Đurić
